КРСНЕ СЛАВЕ

КРСНЕ СЛАВЕ

Срби су једини народ међу православним хришћанима који славе крсне славе. Грци, Бугари, Руси, имају имендане, тј. оног светитеља чије име и који га прослављују на другачији начин од Срба.

Слављење славе се одржало до данас. На дан славе у кући домаћина окупљају се гости. Највише српских домова слави Светог Николу, Светог архангела Михаила, Светог Јована, Светог Ђорђа, Светог Димитрија, Свету Петку. У кући се спрема колач за који се употребљава вода коју је свештеник неколико дана пре тога осветио крстом, босиљком и молитвеником. Потребно је припремити и жито. Колач и жито се на дан, славе или на вечерњој служби дан раније носи у цркву.

Правилно слављење подразумева и да укућани на дан славе буду у цркви на Светој литургији, да се причесте и затим у својим домовима дочекују госте. Припрема се храна, водећи рачуна да ли слава пада на посни или мрсни дан. Слава није гозба и претерано припремање хране која се баца, не само да је трошак за домаћина него и бахатост. Боље је тог дана помоћи неком сиромашном, нахранити га и обући него се расипати уз велике количине јеле и пића.

Аутори:

ученици II4