Стручна посета

Стручна посета и обилазак Стопића пећине, музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно и музеја плетиља

Годишњим планом рада, практичне наставе у блоку, из стручног предмета Агенцијско и хотелијерско пословање, стручни модул Пласирање локалне туристичке понуде, планирано је да ученици првог разреда, образовни профил туристичко-хотелијерски техничар посете Стопића пећину, цркву посвећену светим апостолима Петру и Павлу, музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно и музеј плетиља у Сирогојну.

Стручна посета је реализована 16. маја 2019. године. Посету су организовале предметине наставница Валентина Јанковић и Неранџа Јовичић и одељењски старешина Ружица Топаловић, у сарадњи са Туристичком организацијом „Златибор“. Укупно је ишло 26 ученика. Неколико ученика је имало задатак да симулирају улогу локалног водича за време посете планираним туристичким вредностима.

Током стручне праксе реализован је следећи програм.

Пошли смо у 09:00 часова испред Угоститељско-туристичке школе у Чајетини ка Рожанству. По доласку у Рожанство обишли смо Стопића пећину. Ученици су имали задатак да нам испричају неке занимљиве информације о Стопића пећини. Она је природна труистичка атракција која се налази на северо-источној страни планине Златибор. Дугачка је 1.961 метар и спада у групу од двадесетак највећих пећина у Србији. Стопића пећина проглашена је Спомеником природе прве категорије. То је, заправо, речна пећина кроз коју протиче понорница Трнавски поток. Улаз у Стопића пећину налази се са десне стране речице Приштавице, на кречњачкој литици високој 50 метара. Улаз у пећину је на надморској висини од 771. метар. Ширина отвора износи 30 до 40 метара, а висина 18 метара. Пећина је позната и по бигреним кадама. Ове каде својом специфичношћу представљају заштитини знак пећине а настале су таложењем кречњака. То су удубљења оивичена каменим зидовима, односно вијугама, руменкастим бигреним наборима у којима се накупља вода, која се каскадно прелива из када. На уласку у Стопића пећину дочека нас је и стрични труристички водич који нама је показао целу пећину и који је испричао још неке занимљиве чињенице о самој пећини. Ученици су након обилсака пећине имали слободно време за фотографисање и уживање у прелепој природи. Наставили смо путовање ка Сирогојну.

По доласку у Сирогојно, село које 26 километара удаљено од туристичког центра Златибор, обишли смо цркву посвећену светим апостолима Петру и Павлу.

Након тога смо у пратњи кустоса обишли Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно. Музеј чине две целине. Прва је скуп кућа које су сачувале свој првобитни изглед и намену и оне сачињавају сталну музејску поставку формирану у две златиборске окућнице. Другу групу чине куће које су сачувале свој првобитни изглед, али им је намена промењена, адаптиране су и прилагођене туристичким потребама. То су дворана, продавница сувенира, крчма, апартманске зграде…

Музејска поставка златиборских брвнара представља сведочанство културе становања у златиборском крају у 19. и почетком 20. века. У то време живело се у задругама које су бројале и до 50 чланова, а златиборску окућницу сачињавао је велики број мањих објеката распоређених око „главне куће“.

Обишли смо куће, зграде, млекар, салаш, амбар, крчму и галерију. Нисмо изоставили ни продавницу сувенира, у којој смо купили магнете, разгледнице и сувенире за успомену.

У златиборском крају жене су одувек саме обрађивеле вуну, од руна до кудеље, преле, ткале и плеле ближњима покривке и одећу, топле вунене чарапе, рукавице, шалове, а онда су дошли и џемпери. Своје рукотворине жене из Сирогојна су представиле широм света. Њима у част основан је Музеј плетиља, који смо ми данас посетили.

Након обиласка имали смо слободно време за дегустацију специјалитета овог краја, шетњу, дружење и фотографисање.

Током вожње сумирали смо резултате посете. Реализовали смо планирани програм, циљеве и задатке посете. Ученици су стекли нова стручна и практична знања, а њихово расположење није покварила ни ситна киша која је током путовања падала.

У Чајетину смо допутовали око 13:00 часова.

Одељење I-_{4 –} туристичко-хотелијерски техничари

Валентина Јанковић

Неранџа Јовичић

Ружица Топаловић