Шта је ШУГА?
Шуга је паразитарно обољење коже узроковано шугарцем (Sarcoptes scabiei), чија је пенетрација у кожу видљива у облику папула, везикула или линеарних каналића у којима се налазе паразити и њихова јаја. Резервоар заразе је човек.
Шуга се преноси директним, али продуженим контактом са кожом инфестиране особе (особе са шугом). Преношење индиректним контактом, односно преко доњег рубља и постељине остварује се једино уколико су они непосредно пре тога инфестирани од стране оболеле особе. Код одраслих особа најчешћи пут преношења шуге је сексуални контакт. Шугарац се не преноси контактом са кућним љубимцима или другим животињама. Свако може добити шуга, укључујући и лекара, медицинске сестре, наставнике, малу децу и старије особе. Имати шугу није знак да је неко прљав, немаран или сексуално промискуитетан.
Симптоми болести јављају се 4 до 6 недеља након инфестације код особа које се први пут инфестирају. Код особа које су раније већ имале шугу, симптоми настају 1 до 4 дана по поновној експозицији. Особа је заразна од момента експозиције па све док се шугарац и његова јајашца не униште одговарајућим лековима.
Када да посумњате да сте заражени шугом?
Најчешћи симптом инфестације је интензиван свраб, поготово ноћу или при боравку у топлој просторији. Карактеристичне промене су каналићи у рожнатом слоју коже, које буше женка шугарца, јер у њима полажу јаја. На кожи се такође виде и промене налик на бубуљице (тзв. папуле) и пликове (везикуле), које су последица алергијске реакције на антигене паразита. Промене на кожи и свраб могу да захвате већи део тела, или су ограничене на кожу ручних зглобова, лактова, пазушних јама, између прстију руку, брадавица, стомака и бутина. Код одојчади и мале деце најчешће је захваћена кожа главе, лица, врата, дланова и табана. Могуће су компликације у виду секундарне бактеријске инфекције лезија (повреда коже) насталих чешањем.
Обавезно посетите лекара
Уколико приметите прве симптоме ове заразне кожне болести, одмах се упутите лекару. Ако вам стручно лице потврди да је то у питању, изолација је најбољи начин да заштите особе у вашој околини.
Лечење шуге спроводи се скабицидним средствима, односно средствима које убијају шугарац преписаним од стране лекара. Неопходно је лечити чланове породице или сексуалне партнере инфестиране особе. Терапију треба поново спровести уколико је свраб и даље присутан 2 до 4 недеље након примене скабицида. Секундарне бактеријске инфекције лече се одговарајућим антибиотицима.
Превенција је усмерена на едукацију становништва и медицинске јавности о начину преношења шуге. Методе сузбијања шуге подразумевају пријаву и искључивање инфестираних особа из школе или са посла у току лечења и један дан по завршетку лечења Код хоспитализованих болесника примењује се контактна изолација у трајању од 24 часа. Препоручује се прање доњег веша, одеће и постељине коју је користила инфестирана особа врелом водом и сушењем, чиме се уништавају паразити и јајашца. Неопходно је активно тражење непријављених или непрепознатих инфестираних особа у породици или колективу и профилактичко лечење контаката.
Болест је распрострањена широм света. Иако је у прошлости епидемијска појава шуге била приписивана сиромаштву, лошим хигијенским условима и пренасељености, чињеница је да од шуге оболевају људи свих социоекономских нивоа без обзира на пол, узраст, расу или ниво и стандард личне хигијене. Епидемије се чешће јављају у условима колективног смештаја, као што су предшколске установе, старачки домови, социјалне установе, затвори или у виду породичних епидемија. Чланови породице и сексуални партнери инфестиране особе су у високом ризику од заражавања.
извори: http://www.zzjzle.org.rs https://sh.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica
