Kako prepoznati, sprečiti i lečiti ŠUGU?

Šta je ŠUGA?

Šuga je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem (Sarcoptes scabiei), čija je penetracija u kožu vidljiva u obliku papula, vezikula ili linearnih kanalića u kojima se nalaze paraziti i njihova jaja. Rezervoar zaraze je čovek.

Šuga se prenosi direktnim, ali produženim kontaktom sa kožom infestirane osobe (osobe sa šugom). Prenošenje indirektnim kontaktom, odnosno preko donjeg rublja i posteljine ostvaruje se jedino ukoliko su oni neposredno pre toga infestirani od strane obolele osobe. Kod odraslih osoba najčešći put prenošenja šuge je seksualni kontakt. Šugarac se ne prenosi kontaktom sa kućnim ljubimcima ili drugim životinjama.  Svako može dobiti šuga, uključujući i lekara, medicinske sestre, nastavnike, malu decu i starije osobe. Imati šugu nije znak da je neko prljav, nemaran ili seksualno promiskuitetan.

Simptomi bolesti javljaju se 4 do 6 nedelja nakon infestacije kod osoba koje se prvi put infestiraju. Kod osoba koje su ranije već imale šugu, simptomi nastaju 1 do 4 dana po ponovnoj ekspoziciji. Osoba je zarazna od momenta ekspozicije pa sve dok se šugarac i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima.

Kada da posumnjate da ste zaraženi šugom?

Najčešći simptom infestacije je intenzivan svrab, pogotovo noću ili pri boravku u toploj prostoriji. Karakteristične promene su kanalići u rožnatom sloju kože, koje buše ženka šugarca, jer u njima polažu jaja. Na koži se takođe vide i promene nalik na bubuljice (tzv. papule) i plikove (vezikule), koje su posledica alergijske reakcije na antigene parazita. Promene na koži i svrab mogu da zahvate veći deo tela, ili su ograničene na kožu ručnih zglobova, laktova, pazušnih jama, između prstiju ruku, bradavica, stomaka i butina. Kod odojčadi i male dece najčešće je zahvaćena koža glave, lica, vrata, dlanova i tabana. Moguće su komplikacije u vidu sekundarne bakterijske infekcije lezija (povreda kože) nastalih češanjem.

Obavezno posetite lekara

Ukoliko primetite prve simptome ove zarazne kožne bolesti, odmah se uputite lekaru. Ako vam stručno lice potvrdi da je to u pitanju, izolacija je najbolji način da zaštite osobe u vašoj okolini.

Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, odnosno sredstvima koje ubijaju šugarac prepisanim od strane lekara. Neophodno je lečiti članove porodice ili seksualne partnere infestirane osobe. Terapiju treba ponovo sprovesti ukoliko je svrab i dalje prisutan 2 do 4 nedelje nakon primene skabicida. Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima.

Prevencija je usmerena na edukaciju stanovništva i medicinske javnosti o načinu prenošenja šuge. Metode suzbijanja šuge podrazumevaju prijavu i isključivanje infestiranih osoba iz škole ili sa posla u toku lečenja i jedan dan po završetku lečenja Kod hospitalizovanih bolesnika primenjuje se kontaktna izolacija u trajanju od 24 časa. Preporučuje se pranje donjeg veša, odeće i posteljine koju je koristila infestirana osoba vrelom vodom i sušenjem, čime se uništavaju paraziti i jajašca. Neophodno je aktivno traženje neprijavljenih ili neprepoznatih infestiranih osoba u porodici ili kolektivu i profilaktičko lečenje kontakata.

Bolest je rasprostranjena širom sveta. Iako je u prošlosti epidemijska pojava šuge bila pripisivana siromaštvu, lošim higijenskim uslovima i prenaseljenosti, činjenica je da od šuge obolevaju ljudi svih socioekonomskih nivoa bez obzira na pol, uzrast, rasu ili nivo i standard lične higijene. Epidemije se češće javljaju u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, socijalne ustanove, zatvori ili u vidu porodičnih epidemija. Članovi porodice i seksualni partneri infestirane osobe su u visokom riziku od zaražavanja.