Поводом светског дана туризма
Развој туризма на Златибору
Светски дан туризма се обележава у целом свету од 1979. године, са циљем развијања глобалне свести о значају ове делатности. Светска туристичка организација (UNWTO) је установила 27. септембар као Светски дан туризма. Тема овогодишњег Светског дана туризма је „Туризам и рурални развој”, чиме се ставља акценат на сеоски туризам који за део локалног становништва у појединим областима представља значајан извор прихода.
Златибор је од давнина привлачио људе као место погодно за одмор и опоравак у природи. Још су у време турске окупације породице богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова проводиле лета у чардацима на својим суватима. Први дрвени летњиковац на данашњим Водицама подигао је 1750. године Хаџи Никола Селак, богати сарајевски трговац. А сличне дрвене грађевине су се могле видети и на суватима Јусуф бега, Мухамеда Праша и осталих богатих Турака. У ослобођеној Србији уместо бегова и хаџија на Златибору лета проводе породице богатих ужичких трговаца, а глас о лековитости златиборског ваздуха путује све даље.
За почетак организованог развоја туризма узима се 1893. година и посета краља Александра Обреновића. Многи записи потврђују да је то, по свему, био изузетан догађај, а краљ је био приређен дочек који се дуго памти. Извор Кулашевац, крај којег је краљ ручао, од тада се зове Краљева вода (данашње насеље Златибор), а већ следеће године ту је подигнута чесма на чијој плочи је уклесано: „Краљ Александар I 20. августа 1893.“ Био је то први зидани објекат на овом делу Златибора.
На ову планину 1905. године долази још један краљ Србије, Петар I Карађорђевић, први пут из здравствених разлога, али је толико заволео Златибор да је касније са пријатељима све чешће долазио на ову планинску лепотицу. Након његове прве посете почело се са градњом првих угоститељских објеката на Златибору. Године 1908. покренута је иницијатива да се изгради први хотел, па је тако на падини изнад Краљеве чесме пред сам почетак Првог светског рата, 1914. године подигнут хотел „Краљева вода“ (данас ресторан и конгресни центар „Србија“). Поред хотела „Краљева вода“ до Великог рата биле су изграђене и виле „Чигота“ и „Београд“, ресторан „Здравље“, пекара…
Тада почиње развој монденског туризма, јер ако могу краљеви да се одмарају на овој планини, могу и они који имају новца и слободног времена. Највећи број угоститељских објеката порушен је током ратних година, а модеран развој данашњег Златибора почиње после Другог светског рата. Послератни развој карактерише градњу модерних хотела, језера у туристичком центру планине, бројних садржаја који годинама уназад привлаче туристе не само из земље већ и из иностранства и чине да се Златибор сврстава међу најпосећеније дестинације региона. Након 130 година развоја туризма по свим подацима, Златибор је најпосећенија планина у Србији.
Златибор је изузетно важан на туристичкој мапи Србије. То је дестинација која сваком госту има шта да понуди и прати светске трендове. Осим здравстевног и спортско-рекреативног, ово је планина која је идеална за све љубитеље природе. Прате се захтеви модерног тржишта и уз разноврсност садржаја даљи развој је неминован.
Награде за допринос развоју туризма на Златибору, oве године, добили су покојни песник Михајло Ћуповић и сликар Божидар Ковачевић, као и песник са Златибора Љубивоје Ршумовић, а посебно признање добио је Арсен Ђурић, некадашњи директор Туристичке организације Златибор, а данашњи председник Скупштине општине Чајетина.Поред изградње гондоле, идеја локалне власти је да Златибор буде полазна тачка тих гондола које ће се у будућности градити, од Торника до Прибоја и до Чиготе. Раније је постојала идеја да се гради и ка Мокрој Гори и да се тако са Златибора развија и читав Златиборски округ.
Кристина Танасковић
Теодора Томовић IV2
(Новинарска секција)