KRSNE SLAVE

KRSNE SLAVE

Srbi su jedini narod među pravoslavnim hrišćanima koji slave krsne slave. Grci, Bugari, Rusi, imaju imendane, tj. onog svetitelja čije ime i koji ga proslavljuju na drugačiji način od Srba.

Slavljenje slave se održalo do danas. Na dan slave u kući domaćina okupljaju se gosti. Najviše srpskih domova slavi Svetog Nikolu, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Jovana, Svetog Đorđa, Svetog Dimitrija, Svetu Petku. U kući se sprema kolač za koji se upotrebljava voda koju je sveštenik nekoliko dana pre toga osvetio krstom, bosiljkom i molitvenikom. Potrebno je pripremiti i žito. Kolač i žito se na dan, slave ili na večernjoj službi dan ranije nosi u crkvu.

Pravilno slavljenje podrazumeva i da ukućani na dan slave budu u crkvi na Svetoj liturgiji, da se pričeste i zatim u svojim domovima dočekuju goste. Priprema se hrana, vodeći računa da li slava pada na posni ili mrsni dan. Slava nije gozba i preterano pripremanje hrane koja se baca, ne samo da je trošak za domaćina nego i bahatost. Bolje je tog dana pomoći nekom siromašnom, nahraniti ga i obući nego se rasipati uz velike količine jele i pića.

Autori:

učenici II4