Vaskršnja priredba

U osvit praznika Prepolovljenja Svete Pedesetnice, na obroncima zlatiborske visoravni, u skladno ušuškanoj opštini Čajetina, zbio se jedan posvem lep i prikladan događaj.

Tihi glas vapijućeg vihora i dalje piri i huči sa „Hristos vaskrse, radosti moja“. Još uvek melodičnim vaskršnjim tonovima odzvanja kimval u mislima, u knjigama, na bogosluženjima, među ljudima, međ’javom i med snom. Zvučni talasi najvećeg usklika, će se čuti u jednom neobičnom okruženju, na jednom nesvakidašnjem putovanju. U Ugostiteljsko-turističkoj školi, koja hita ka svojoj 45. godišnjici postojanja, u jednoj veseloj zajednici dece i odraslih,  proslavio se najveći i najradosniji praznik – Vaskrs!

Vesnici Hristovog Vaskrsenja su pre svega deca gore navedene škole, koja su ujedno i nosioci i heroji velikih priznanja. Uz nesebičnu pomoć svojih nastavnika i mentora, učenički kadar škole se proslavio na mnogim stručnim manifestacijama, kao i u brojnim ugostiteljskim objektima, poput restorana i hotela Zapadne Srbije, a najviše, i pre svih, na najposećenijoj planini Zlatibor.

Veći deo tog đačkog karavana pohađa, između ostalog, i časove Verske nastave, gde stiču i crpe osnove vere, koje upotpunjuju sa onim blagom koje (iz)nose iz/u svoje porodične riznice.

Uprkos sveprisutnoj i o sveznanoj nam pandemiji izazvanoj SARS-CoV-​2 virusom, i nakon ublažavanja mera zaštite, četa mala – ali odabrana, prinela je svoj talenat Gospodaru neba i zemlje. Neprocenjivi talenat, koji se ogleda, pre svega u stručnim demonstracijama znanja i prakse u sektoru gostoljublja – ugostiteljstva, zablistao je u na času verske nastave.

Verzirani glasovi tri đačka slavuja su upotpunjavala harmoniju zvuka i melodije harmonike, u čije su dubine zaranjale reči tri naratorke. Započeli smo vaskršnji put pojanjem tropara „Hristos voskrese iz mertvih“. Muzički karavan smo nastavili pesmom „Ljudi likujte – narodi čujte“. Na međustanicama karavana, pravili smo intermezzo, upotpunjavajući ga čitanjem delova iz Pashalnog slova Svetog Jovana Zlatoustog. Radujući se, ipak ne zaboravljamo rane od klinova, zakovani nam, negda baš u ovijem danima, na Raspetom Kosovu i Metohiji, na stratištima od Jadovna do Jasenovca, od Košara do Paštrika. Radost smo pokazivali kroz pesme „Zasp’o Janko pod jablanom“, „Đurđevdan“, i pesmom „Crven cvete“. Svetlost svetinja Stare Srbije – Kosova i Metohije je zračila u pozadini scene. Najbolji primer jedinstva u različitosti smo pokazali kroz igranje narodnog Užičkog kola. Krajnja tačka do koje smo došli našim karavanom bila je ovenčana pesmom „Pukni zoro“, jer svetlost Hristova prosvećuje sve!

Dočeku karavana prisustvovala je direktorka škole Višnja Smiljanić, nastavnici: Vladimir Mijailović, Mirjana Petrović.

Karavansku posadu su činili:

Stefan Pavlović – učenik II razreda – harmonika,

Aleksandra Jokić – učenica III razreda  – vođenje programa i pevanje,

Valentina Luković –  učenica III razreda  – pevanje,

Jovana Babić – učenica III razreda  – pevanje,

Marija Erić – učenica I razreda  – vođenje programa,

Slavka Bijeljić učenica I razreda  – vođenje programa,

Putnici – karavandžije su bili mnogi, a neki od njih su: Milica Jevremović, Dijana Terzić, Marta, Nemanja, Damjan, Vidoje…

„Od kolevke pa do groba najlepše je vaskršnje doba“

Hristos vaskrse – zaista vaskrse!

 Svedok – saradnik priredbe Jovica Stefanović